Брка је човек који се воли. Свако има и воли неког свог брку. Брка се да волети. Он се са лакоћом смеје, јер му довољно само да подигне брк.
Брка је мудар. Не мора да зна ни да прича, може и да замуцкује.
Ваљевском крају је Бог дао много брка. Ипак, има један посебан кога и не зову Брка. Њега су звали Жућа. Војвода Живојин Мишић се упокојио на Јовањдан 1921. године.
Какав је то брка био, а опет нам није ваљао. Мислим да нам ни данас не ваља. Није било довољно што смо га, као крпу, бацали и узимали по потреби. Што смо га пензионисали кад нам се ћефне, без обзира што му тада нисмо смањивали пензију. Морали смо неке сумњиве ликове обући у његову војводску одежду и обесмислити сво знамење. И данас нас плаши безазлена реч француског порекла кокарда.
Једва смо чекали да цитирамо Војводине речи, просипајући их пред свиње. Мале, дегенеричне прасце који своје папке покушавају да споје у три прста. Оне који честито нису ни покисли, а туђу децу би да ваљају по јуначком блату. Исту ту децу коју су већ довољно опоганили и отупели својим гроктањем, утерујући их у неке нове и језиво смрдљиве – фарме.
Богу хвала, са друге стране има међу нама и оних који брину о људским правима. Оних који су чак и у свом говору коректни према женском и мушком роду, али не и према средњем. Наших грађанки и грађана којима је кул да дете уместо маме и тате има једног од родитеља.
Њима је океј да Живојиново дете још једаред стрељају. Јеби га, угостио је ратног злочинца – пуковника Драгољуба Михаиловића. Бљак, он мора да је четник и српски националиста. Бљак, сигурно би бранио Косово, али и Метохију! Фуј, гарант воли Русе.
Спаси ме Боже бркатих жена и ћосавих мушкараца.
Александар Мишић, се није преко убске везе запослио у Крушик – он је стрељан на истоименом брду, 1941. године. Био је храбар човек, као његов отац. Био је четник и антифашиста. Као и његов пријатељ Дража.
Мајору Александру Мишићу нисмо клицали:
Ацо, Србине!
Свеједно, он је био брка.
Александар Вучић нема бркове и не може да их има. Пиждравим људима не стоје бркови. Добар брк презире слинављење и лажљива уста под собом.
Пиждравим људима не стоје ни протести, а камоли револуције.
Није време за одмеравање бркова.
Слава Брки!
