Блок Хајдук Вељка у Ваљеву неки другови преименоваше у Насеље Миливоја Бјелице. За овај део Града, чувених Злокућана, у народу се ипак задржа краћи назив – Блок.

Од када памтим, знам за Блок. Тамо су ме донели неколико дана по рођењу. Тамо сам донео и свог сина Михаила. Тамо још увек живим, па чак и радим. Из оне исте мале собе још увек видим понос Блока – Кошаркашки терен.

Мало људи зна да је најзаслужнији човек за његову изградњу био Жоја Пандур. Комшија који је срушио деци кош обешен на чувени кестен у Блоку. То је видео професор Јешко и кренуо са тадашњим клинцима у акцију. Ваљало би се и њих сетити: Зоне, Кец, Моки, Дис, Џими, Брка, Мића, Миле, Драгош, Ћећа (…)

А могло је и тако…

Уместо неких европских фондова и организација, помагале су домаће фирме: ГП Јабланица, Елинд, Стеван Филиповић, Ерозија, Крушик (…) У то време ауторитети су били високог чела, попут професора и Звездаша Јеврема Јешка Видића.

Клуб за који је навијао тражио је велики новац да дође и одигра ревијалну утакмицу против КК Металац и тиме свечано отвори Игралиште у Блоку. Ипак, 8. октобра 1972. долази КК Партизан, предвођен Ранком Жеравицом.

Неколико деценија касније у Кући кошарке, када сам му показивао фотографије наставника Владе Милића, ми је рекао:

Сећам се тих зграда. Нисмо могли да верујемо да ништа није било ограђено. Било је то лепо.

По неком новом моделу, данас је Блок ограђен и не можете ући из Нушићеве улице.

Блок у срцу, срце на терену

Овде нећу набрајати ко је све стасавао уз кошаркашки терен у Блоку, али ћу се (свакако!) сетити једне девојчице која сада брани боје Србије и носи дух Блока у себи. Ако ништа, вредело је све због Невене Вучковић, младе и перспективне репрезентативке која је одрасла у Блоку, стасавајући на кошаркашком терену.

Још увек се добро држи и одолева времену које га је одавно начело. Још увек је Центар Блока на коме се и данас клинци играју. Још увек подсећа на нека стара добра времена и инспирише на боља. Још увек волим да се тамо играм колико год ми стомак дозволи, а Михаило ми је одлично покриће.

На крају, беше на овом терену и нека Летња баскет лига. О њој би ваљало посебно прозборити, уздигнутог чела. Богу хвала, има га.