Александар Обрадовић, веома често помињано име минулих дана на готово свим медијима. Најмање на јавном сервису кога сви (хтели, или не!) – донирамо. Једнима страни шпијун, издајник, лопов (…) Другима – херој.
Историја нам говори да је ”Први српски устанак” 1804. године уследио након сече ваљевских кнезова. На Колубари, у Ваљеву – Турци погубише Илију и Алексу. Уместо да се уплаше, Србљи се (без твитера!) организоваше да освоје слободу.
”Црвенкаста” историја Другог светског рата нам нуди догађај ”7. јул” 1941. године – Дан устанка народа Србије. Главни актер би Живорад Јовановић, познатији као Жикица. Још познатији као Шпанац. Редак Ваљевац са два надимка, уби два жандарма.
Новија историја бележи да је много пре ”Отпора”, песнице стиснуо Богољуб Арсенијевић Маки. Беше то на Петровдан 1999. године, на Градском тргу у Ваљеву. Митинг ”Против власти и опозиције” увеличало је неколико хиљада Ваљеваца.
”Волим садашњост.”
Данас 2019. године, Александар Обрадовић је прстом показао нит која може распарати лудачку кошуљу Србије. Скројену баш по мери ”периферног комплексаша”, уз несебичну помоћ светских и белосветских хуља.
А ко је тај Александар?
Пита старија госпођа, видевши колону људи како хода у њеном супротном правцу, за транспарентом: СЛОБОДА ЗА АЛЕКСАНДРА!
Па, то је узбуњивач… Човек који је открио малверзације…
Покушава љубазно да објасни господин Пера, симпатични седамдесетогодишњи брка који зна улицу још од раних деведесетих.
Можда збуњена седим брковима, или именом ”Александар” – госпођи ништа није јасно.
То је онај човек који је открио лопове у Крушику.
Покушај моје мале помоћи, Госпођа испрати једним сасвим новим погледом.
Ааахааа…
Наруга ми се. Безазлено, као неко дете које је открило превару. Подтекст: Баш ти верујем… Тога нема у мојој ружичастој бајци… Мој Цар није го, он много ради – не стигне да се обуче.
Смејемо се и корачамо ка Градском тргу. Не размишљам о Госпођи. Мислим о једном поносном дечаку – Сину Александра Обрадовића. Пред њиховом кућом, коју злотвори претворише у затвор, неко од окупљених људи узвикну:
Твој отац је херој!
Знам, одговорио је дечак.
Знајте и ви, када једаред дођете на власт… Понижавајуће је скрајнути Алексу и Илију, због ”увлачења” једном хохштаплеру кодног имена ”Друг Тито”. Срамно је убити бунтовника из сопствених редова, какав би Шпанац. Лицемерно је да труне Маки у затвору, оптужен вашим ”кривичним делима”. Глупо би било изневерити Александра.
Поштујте (бар!) муда ових људи. Хајмо сви к’о један, радници Крушика, Ваљевци, Срби, људи:
Ацо, Србине! Ацо, Србине! Ацо, Србине!
Не бојте се. Неће провалити да скандирате једном Мудоњи.
