Повратак у будућност

Бивши Председник је рекао: Видимо се у неком другом филму! Признао је резултате и отишао да поцепа своју, ионако пуно пута цепану, Демократску странку.

Вукашин из Блока

Садашњи Председник је главни јунак нашег филма. Поред тога он је, разуме се, редитељ, монтажер, сценариста, камерман, сценограф, композитор […] Да не буде забуне, поред главне мушке улоге, тумачи и све остале улоге у нашем филму.

Дакле, овде имамо један прави ауторски филм који досеже сферу експерименталног филма, веома оригиналног наслова: Будућност Србије – Александар Вучић.

Међутим, имамо озбиљан проблем – публици се не допада овај филм. Незахвалници који не знају јесу ли народ, или грађани, гунђају на улици. Шта гунђају?! Они шетају и дувају у пиштаљке! Ометају саобраћај и нервирају оне на великом платну.

Олош није свесна колика је мука снимити филм, а човек се труди на свим позицијама – испред и иза камере! Од ујутру до увече је на филмском сету. Не спава! Занемарује и кетеринг. Коме је до шницле када почне акција?

Бахатост? Иде! Агресија? Иде! АКЦИЈА!

Народ воли акцију. У мраку биоскопа, уз бесплатне кокице и загарантован превоз, воли да види главног глумца у крупном плану. Нагрижених усана, актер непогрешиво изговара све своје погане реплике.

Бржи од Уставног суда, снажнији од Народне скупштине, у стању да прескочи сваку институцију у овој земљи, наш филмски јунак је спреман да нас гурне у понор. Суспенс је наше природно стање. И поред свега тога, овај филм је срање.

Публику не би требало да занима колико је филмаџија имао потешкоћа са сценографијом, све и да није могао померити брдо. Њих не итересује колико је новаца уложено у развој сценарија, све и да су помагали Блер и Шредер у писању дијалога. Баш их брига за лош кастинг, све и да су лажни доктори ангажовани […]

Нормална публика, чак и она премијерна, воли да види добро филмско остварење. У супротном, гледаоци напуштају пројекцију. Без пардона. Некима пукне филм, па се упуте ка иностранству.

Са друге стране, филмофили су на улици. Исувише су велики заљубљеници у покретне слике да би се одрекли седме уметности. Знају да је то њихов филм, да је то њихова прича. Знају да се ваља борити за публику која долази.

Још неке приче...