Бивши Председник је рекао: Видимо се у неком другом филму! Признао је резултате и отишао да поцепа своју, ионако пуно пута цепану, Демократску странку.
Садашњи Председник је главни јунак нашег филма. Поред тога он је, разуме се, редитељ, монтажер, сценариста, камерман, сценограф, композитор […] Да не буде забуне, поред главне мушке улоге, тумачи и све остале улоге у нашем филму.
Дакле, овде имамо један прави ауторски филм који досеже сферу експерименталног филма, веома оригиналног наслова: Будућност Србије – Александар Вучић.
Међутим, имамо озбиљан проблем – публици се не допада овај филм. Незахвалници који не знају јесу ли народ, или грађани, гунђају на улици. Шта гунђају?! Они шетају и дувају у пиштаљке! Ометају саобраћај и нервирају оне на великом платну.
Олош није свесна колика је мука снимити филм, а човек се труди на свим позицијама – испред и иза камере! Од ујутру до увече је на филмском сету. Не спава! Занемарује и кетеринг. Коме је до шницле када почне акција?
Бахатост? Иде! Агресија? Иде! АКЦИЈА!
Народ воли акцију. У мраку биоскопа, уз бесплатне кокице и загарантован превоз, воли да види главног глумца у крупном плану. Нагрижених усана, актер непогрешиво изговара све своје погане реплике.
Бржи од Уставног суда, снажнији од Народне скупштине, у стању да прескочи сваку институцију у овој земљи, наш филмски јунак је спреман да нас гурне у понор. Суспенс је наше природно стање. И поред свега тога, овај филм је срање.
Публику не би требало да занима колико је филмаџија имао потешкоћа са сценографијом, све и да није могао померити брдо. Њих не итересује колико је новаца уложено у развој сценарија, све и да су помагали Блер и Шредер у писању дијалога. Баш их брига за лош кастинг, све и да су лажни доктори ангажовани […]
Нормална публика, чак и она премијерна, воли да види добро филмско остварење. У супротном, гледаоци напуштају пројекцију. Без пардона. Некима пукне филм, па се упуте ка иностранству.
Са друге стране, филмофили су на улици. Исувише су велики заљубљеници у покретне слике да би се одрекли седме уметности. Знају да је то њихов филм, да је то њихова прича. Знају да се ваља борити за публику која долази.
