Будућност. Омиљена реч политичара. Достојна замена речи реформа. Речи, не појма, јер појма немамо – ни ми, а ни политичари. Појма немају ни они горе, изнад политичара. Једино остаје нада, да ипак Онај изнад свих, има појма. Верујем.
Све док има наде и вере, биће и љубави. Самим тим, биће и човека. Богу хвала, у нас још увек има људи, а можете наићи и на човека. Нема везе где, па нека је и на Јутјубу – важно је наићи на човека.
Слободног, чак и за данашње стандарде – са доста лове у страној валути. Паметног, јер своје материјално богатство заснива управо на својој памети. Поштеног, да годинама мукотрпно ради на свом докторату, а да не препише ни слово. Мудрог, јер спознаје да све то није довољно.
Овде се појављује сумња. То је сасвим логично, а и задовољава основе српске драматургије.
Да то, ипак, није нека заврзлама вештачке интелигенције?
Неко добро обавештен из народа
Није.
Тај Човек уме и да заплаче. Јавно, да га сви бизнис форумаши на Копу [Копаонику прим. а.] виде. Сведочио им је о старцу у пекари који није имао довољно ни за кифлу, а ипак био поносан да не тражи милостињу.
Многи га нису разумели. Сасвим природно, јер нису схватили ни његово науком утемељено тумачење званичних бројки наше тиграсте економије, прилагођеним за пети разред основне школе. Сасвим вештачки – нису желели да схвате, а и кад је сит гладном веровао?
Човек је видео света. Образовао се у Индији, Немачкој, Сједињеним Америчким Државама, али и Београду. Перфектно говори и пише енглески језик, али им се обраћао на српском…
Шпијун! Ради за трули запад…
Неко љут из народа
Друга сумња не поставља питање. Она констатује и води причу ка свом врхунцу.
Није шпијун, јер јавно каже да је шпијун. Сем тога, устремио се на профит страних компанија. Не дозвољава људима да легално из Србије сваке године извуку бар 100 милиона евра.
Запео како Питагорина теорема није толико скупа колико се деци, тачније родитељима наплаћује – и Бог! Уверава нас како је глупо да нам неко други препродаје Вука С. Караџића, иако је издахнуо на њиховим просторима.
Каже да је образовање најсигурније улагање у будућност и да свако дете заслужује бесплатно образовање, али не и бланко оцену. А оно што ме највише плаши код њега је то што реч будућност користи у свом пуном значењу. Ухватим себе да му добоко верујем, јер говори смислено – здраворазумски.
Основао Фондацију која увелико живи његову идеју. Ирационалан човек који би да мења свет на боље. Још горе – жели да мења Србију на боље. Нема страха, као један његов имењак, али има добру намеру.
Тај је рођен под срећном звездом!
Неко мудар, никако завидан из народа
Нисам сигуран колико звезда може бити срећна, али не сумњам у трећу сумњу наших људи. И основи српске прате законитост светске драматургије – три пута је мера.
Тачно. Рођен је срећан и, на сву срећу, мајка га није бацила на ђубре. Напротив, наденуше му име Александар. И не само то, него и надимак – Алек. Када реши једначину српског образовања, сви ћемо му клицати: Ацо Србине, Ацо Србине, Ацо Србине…
Данас је сасвим довољно рећи – господин Кавчић.
