Постоји мишљење да се до праве уметности долази у мукама самог уметника. Ако је судити по томе, овај шести по реду, фестивал Фемус ће бити права посластица за све.
Укључујем и оне који не воле концерте, а ни Удружење Electe. Дакле, долази ФЕМУС 2016. Ипак!
Прошле године сам био пушач. Поштујући Закон ове Државе, изађем из Музичке школе да запалим цигарету. Поштујући себе, склоним се испод надстрешнице једног киоска од досадне и упорне фебруарске кише. На сву срећу, нисам метеоропата, а и ружно време не може да поквари одлично расположење које доноси Фемус.
Милош Радовић и Ноеми Герег најављују ФЕМУС 2016.
Слично размишљају и родитељи који су са својом децом стигли у Суботицу. Видно расположени, као неки спортски тимови, спремају се за такмичарски програм. Многи су први пут у Суботици и пре свега уочавају дивну архитектуру Града. Неки од њих фотографишу Музичку школу. Одушевљава их простор. Неки примећују да је деци одобрено само три собе за усвиравање.
Признајем, нисам тада баш најбоље разумео ову опаску. Пар месеци касније, присуствовао сам једном такмичењу у Новом Саду. Музичка школа Исидор Бајић била је потпуно отворена за тај догађај. Три дана су њени ученици и професори марљиво радили, помажући организаторима.
“Мало је чудна ова наша директорица.”, говорили су неки од запослених у суботичкој Музичкој школи. Други су превртали очима, али нико није желео да прича о “фамозној директорици”. Лично је тада нисам познавао и видео сам је пар пута, у пролазу. Сигуран сам једино у њен изглед и сада видим да долази до мог “скровишта од кише”.
– Добар дан, учтиво се јавих. У пола гласа ме госпођа Барлаи отпоздрави. Тако ми започесмо наш први, једини и вероватно последњи дијалог.
– Баш Вам је лепо овде. Ево, већ пета година како се Фемус…
– Тога неће више бити!, изненада ме прекида. Овога пута, директорка је јаснија и гласнија. Још увек пребирам њену реплику у глави. Мисао не проналази логично лежиште и тотално збуњен успевам да питам: Зашто?
– То су приватне ствари, наставља директорка Барлаи, и то се више неће одржавати у Школи.
Десетак минута смо провели у размени аргумената – “за” и “против” фестивала Фемус. Покушавао сам да артикулишем њене разлоге, занемарујући и најосновније законе логике. Нисам сигуран да ли смо тада нас двоје били у истој димензији.
Данас сам сигуран да се остварују речи Едит Барлаи, изговорене тог кишовитог фебруарског дана. Ни у лудилу нисам могао предпоставити све њене касније одлуке и потезе. Још мање да ће Фемус променити адресу.
Стари Фестивал је на новој адреси!
